Kalijum cijanid

Kalijum-cijanid
Identifikacija
CAS registarski broj	151-50-8
PubChem	9032
ChemSpider	8681
UNII	MQD255M2ZO
EINECS broj	205-792-3
UN broj	1680
MeSH	Potassium+cyanide
RTECS registarski broj toksičnosti	TS8750000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[K+].[C-]#N
InChI
	InChI=1S/CN.K/c1-2;/q-1;+1 ; Kod: NNFCIKHAZHQZJG-UHFFFAOYSA-N InChI=1/CN.K/c1-2;/q-1;+1; Kod: NNFCIKHAZHQZJG-UHFFFAOYAH
Svojstva
Molekulska formula	KCN
Molarna masa	65.12 g/mol
Tačka topljenja	634 °C
Rastvorljivost u drugi rastvarači	71.6 g/100 ml (25 °C)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−131.5 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	127.8 J.K–1.mol–1
Opasnost
EU-klasifikacija	Veoma toksičan (T+); Opasan za životnu sredinu (N)
R-oznake	R26/27/28, R32; R50/53
S-oznake	(S1/2), S7, S28, S29; S45, S60, S61
LD50	5–10 mg/kg (oralno za pacove, miševe, zečeve)
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Natrijum-cijanid
Сродна једињења	Hidrogen-cijanid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalijum cijanid (molekulska formula - K CN) je veoma jak otrov. Gradi bezbojne kristale (rastvorljivost u vodi na temperaturi od 20 °C - 33,3%). Temperatura topljenja kalijum cijanida iznosi 634,5 °C. Molekulska masa 65,12, gustina na temperaturi od 20 °C: 1,55 g/cm³, rastvara se u metanolu i ostalim organskim rastvaračima.^[5]^[6] Minimalna toksičnost pri trovanju hrane ceni se na oko 3 mg/kg mase tela, tj. za prosečnog čoveka težine 70 kg. - oko 0,2 g.

Korišćen je kao otrov za izvršenje samoubistva npr. od strane agenata u slučaju neuspeha misije. Verovatno se i Adolf Hitler otrovao ovim jedinjenjem 1945.

Primena:

u metalurgiji srebra i zlata
u galvanotehnici
u mnogim hemijskim sintezama

Za neutralisanje trovanja kalijum cijanidom najčešće se koristi aktivan ugalj.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Bernard Martel. Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Kogan, 2004, page 361. ISBN 1-903996-65-1.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Bernard Martel. Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Kogan, 2004, page 361. ISBN 1-903996-65-1.

[CRC-5] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[Merck13th-6] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]